"Hrastopoštovanje" Tijane Jevtić, ili "Prirodni i natprirodni svet" Užica
Deca Mrkonjića bare
Knjiga o kojoj će se tek govoriti, kada autohtona mašta ovde dobije legitimno pravo postojanja
Za neupućene, sve je počelo Star Wars napadom NATO pakta na Užice. Pogodak je bio precizan kao onaj Luka Skajvokera. Užička pošta je izdržala prvi udar. Posle drugog je samo "klekla", urušila se. Šut je odnesen, ali kao kad izvadite kutnjak, ostane praznina. Tačnije rupa. Ispade da je pošta bila kutnjak Užica. Uprkos onolikoj obnovi i izgradnji, Miloševićev neimar Milutin Mrkonjić tu nije napravio ništa. S kišama rupa je postala bara. Logično da su je Užičani prozvali "Mrkonjića bara". Tu, u centru grada počela je da se razvija unikatna flora i fauna. Neka vrsta, minijaturnog užičkog "jurskog parka". Tu je i nulta tačka "Hrastopoštovanja" (Prirodnog i natprirodnog sveta Užica), multimedijalne knjige Tijane Jevtić (u izdanju Multisofta), devojke pred ćijim bi se bićima zabezeknuli i mnogi stanovnici Tolkinove "Srednje zemlje", mutanti iz stripova Ričarda Korbena (Den, Bladstar), ili likovi Hansa Ruedi Gigera čija je treća monografija "Nekronomikon" inspirisala Ridlija Skota da snimi "Osmog putnika" (Elijena).
Za razliku od Gigerovih "Biomehaničkih vizija", Tijanine vizije su više naturalističke, a "Hrastopštovanje" je i ekološko otkrovenje, paralelni svet, knjiga koja će sutra nekome značiti kao longplejka "Operacija moždane salate" Emersona, Lejka i Palmera, ne toliko zbog muzike, koliko zbog omota koji je potpisao znameniti H. R. Giger. Ako neko sutra u "kraju istorije" napadne Užice i zapreti mu uništenjem tarabićevskih razmera, ova knjiga je i regrutni katalog onih koje možemo pozvati da pomognu. A njihova snaga je mitska. Pomalo i na tragu one naturalističke parole književnika Svetislava Basare "budite Zemljani, a ne zemljaci". Užice verovatno nije ekskluzivno. I drugi toponimi nisu bez "natprirodnih" bića - od putenih vilenjaka do vodeničarskih godzila. Samo im treba medijum nalik Tijani.
Evo kako ona vidi "nultu tačku" postanja: Sve je počelo pre pet godina, ljudskim uplitanjem. Provereno je: "Deus Est Machina" Užice je tada, piše Tijana u predgovoru, bilo pogođeno gubitkom omiljene Pošte. Na njenom vlažnom kosturu nastala je Mrkonjića bara, ogračena U - žice, zaklonjena, nedirnuta, kako bi Daglas Adams (pisac "Autostoperskog vodiča krog galaksiju") rekao - "tuđ problem". Ali, priroda munjevito uzima pod svoje ono na šta ljudi više ne polažu pravo. "Impulse su zamenili talasi i Mrkonjića bara postaje novo srce grada. Nacionalni park u povoju. Smatran za ruglo, ali nalik poslovičnom vrhu ledenog brega: ružan iznad samo da prikrije lepotu ispod. Velike i bitne stvari mogu se razviti samo ako im nežni početak ostane neprimećen. Uvek ima dovoljno mrava da oglođu kosti džina u povoju, još slepog u svom jajetu", upozorava Tijana.
Ovde, u Mrkonjića bari je rođen, ne prvi put na Balkanu, Zeleni čovek. "Već po otelotvorenju u bari užičkoj, počeo je da zasniva narod svoj, prirodni i natprirodni, deleći savete i obećanja mnoga". Ova knjiga upravo govori o tome, o "Velikom Zelenom Buđenju". Tijana nas uverava da su sva vilinska i animalna bića iz ove knjige autohtoni (neretko i reliktni) stanovnici Užica i okoline, uključujući i njihovog istraživača, autora knjige koji garantuje istinitost svega što je preneseno iz stvarnog i ličnog sveta. Ali, ako i ne verujete Tijani, verujte nama - svedocima. Uveravamo vas da smo u knjizi prepoznali "kao pljunutog" Salamandera od Velikog parka, samo što smo ga videli malog, a Tijana ga je kao vešti i strpljivi paparaco snimila u "natprirodnoj" veličini kada jednim pokretom repa može da zaustavi brzi voz na pruzi Beograd - Bar. "Nasilno prenesen sa Vrutaka (mitsko mesto iz okoline Užica), još kao reptili, odomaćen u Velikom Parku, izgubio je strah od čoveka u zamenu za bes ogromni. Odrastao u pozamašnog zmajevitog, sačekuje u svitanje trome penzionere i jutarnje kasače (džogere, valjda), prestravljujući ih oprobanim pretećim stavom, bezubih čeljusti i raširenih ramena. Nesvestan svoje veličine i vidljivosti, ohrabren skorim dolaskom Zelenog čoveka što mu obeća krunu Kralja guštera, viđen je kako lenčari na železničkoj pruzi na praznik Prvog maja neke godine, neuznemiren ljudskim sojem na uranku. Zauzeo je, onako ispružen, 294 pružne grede, bez repa", piše Tijana, kandidujući ga i za "natprirodnu" Enciklopediju Britaniku.
Žaba, Pauk i Skakavac su svete životinje: Žaba zbog što je dadilja Zelenog čoveka, pauk zato što mu je kolevku satkao, a skakavac zato što ga je hranio božanskim bobicama od kojih živiš snove, a život sanjaš. Pored, Salamandera, knjiga vas upoznaje i sa Ribaševskim faunom (da ga se i u zemlji Narniji ne postide), pa s potomcima starih građanskih vidri koje su prve koristile viljušku - trozubac pri degustaciji ribe, mnogo pre Srba i Francuza i koje su se vratile u okrilje užičke Hidrocentrale na Đetinji (prve u Srbiji), da odgaje decu u Teslinom duhu.
Rajski otoci na mitskoj reci Đetinji su poslednje utočište retke vrste vilinskog skakavca, a u dubinama ove reke obitava i riboliki bog - Triton. Upoznajte i Serafima, anđela sa severnog prozora stare užičke crkve, "paperjaste glave i nejakih krila" (koji krije bore u užikom smogu), upoznajte fenjerdžije i dželate slepe miševe, Cernunosa - rogatog boga, "što luč pronosi u rogovima svojim", pa Arhibrika nalik nekom gnomu koji se "gnuša plitke ironije, ali ne i detinje neverice", pa Velikog Iscelitelja Ptica, ili nimfe s planine Tare, bubu koja vrišti, zveri koje esnafski momci u česme pripitomiše... Bića koja nisu dozvolila fotografisanje zastupljena su autorovim crtežima (digitalnim i manuelnim), skulpturama i makroskenovima delića prirode.
O sebi Tijana piše: Rođena 1976. u godini Zmaja, iliti Zelembaća. Ceo život želi da postane ilustrator. Smatra da u knjigama danas ima premalo slika. U Užicu radi kao grafički dizajner i sakupljač delića vilinskog carstva. Mi pretpostavljamo da se gnuša institucije herbarijuma. Bar kao i ZOO vrta. Tolkinov svet za nju je svet epa i erudicije, dok je svet "Hrastopoštovanja" više intuitivan, na prvi pogled proizvoljan, ali samodovoljan i zaokružen. "Mnogo bliži srcu, kao što su bliski srcu Boris Vijan i Mišel Turnije". Kaže da bi pretvaranjem u bazen, parking ili tržni centar, Mrkonjića bara izgubila dušu. Ona nije problem, ona je rešenje, čak i za ljudski soj koji je u skorije doba sve skloniji "brendiranju". To zrno tajne valja držati osamljeno. Dakle, minimalno ljudsko uplitanje.
O, blagi Bože, sigurno bi bilo zanimljivo ćuti o čemu bi pričali Tijana i kapitalni ministar Velimir Ilić.
Osim o tamo nekoj babi Simani koju ovaj ponekad potegne kao metaforu.
Zoran Panović
Danas, 06. maj 2006.
Knjigu "Hrastopoštovanje" možete naručiti direktno od Multisofta na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (cena 890+PTT)
