• Užice nekad i sad 1996-97
• Ce De Bukvar (prva verzija - 1998, druga - februar 2003, treća - mart 2007)
• Zemlja 2000 (na dan planete Zemlje, 22. april 2000, druga verzija Zemlja 2005 objavljena je u septembru 2005, uskoro i vezija 2010)
• Moj prvi engleski rečnik - februar 2003.
• Istorija - Stari vek - februar 2003.
• Likovna umetnost i Svet oko nas - septembar 2003.
• Vesela matematika 1
• Vesela gramatika - maj 2003.
• Vesela matematika 2 i Pikaso - septembar 2004.
• Moj prvi francuski rečnik
• Geografija 5, 6 i 7 - april 2005.
• Internet - maj 2005.
• Windows XP, Lopta, Sisari i Ribe - septembar 2005.
• Rok muzika, Klasična muzika - septembar 2006.
• Rolingstonsi - maj 2006.
• Stari Rim i Stara Grčka - jul 2006.
• Muzika - septembar 2006.

Užice nekad i sad

CD-ROM "Užice nekad i sad" je multimedijalna enciklopedija o Užicu koja u sebi sadrži oko 3000 stranica teksta, preko 3000 fotografija, dokumenata, slika i ilustracija, 100 mapa, 150 tabela, 100 minuta zvuènih i 25 minuta video zapisa.

U ovom CD-ROM-u obuhvaćeni su svi periodi i teme: od praistorije do 1997. godine, od arheologije do politike, sporta i umetnosti.

Ovaj disk smo krajem devedesetih godina prodavali po 50 DEM, ali pojavom pirata (prvo po užičkim opštinskim i državnim javnim preduzećima) a s obzirom da disk nismo zaštitili registracijama, disk najviše poklanjamo (ili prodajemo za simboličnih 200 dinara)

U projekat je uloženo vise od 19000 covek/sati rada na kompjuteru, kao i vreme za bezbroj potrebnih i nepotrebnih razgovora sa potencijalnim i stvarnim saradnicima. Razgovarali smo sa dvojicom predsednika i više potpredsednika opštine, direktorima društvenih i privatnih firmi, istoricarima, istoricarima umetnosti, etnolozima, arheolozima, profesorima, sportistima, novinarima, fotografima i još sa mnogo umetnika raznih profila koji su mogli da nam pomognu kod izbora materijala. To je bilo dovoljno sto se tice upucivanja na materijal bez koga CD-ROM ne bi bio potpun.

Izrada elaborata projekta CD-ROM-a trajala je od marta do juna 1996. Najduže je trajalo traženje veza, a preko njih vecih veza koje bi nam obezbedile dozvolu za adaptaciju jedne ili više (od do sada bezbroj) knjiga sa temom Užice i okolina. U junu 1996. "Multisoft", zahvaljujuci Spomen centru "Kadinjaca" dobija eksluzivno pravo na izdavanje diska o Uzicu koji ce kao polaznu osnovu koristiti dva toma knjige "Istorija Uzica". Od tada pocinje i konkretan rad na projektu koji je trajao 19 meseci.

Medjutim, kod prikupljanja neophodne gradje nismo naisli na potrebno razumevanje institucija i pojedinaca. Naprimer: RTS dopisnistvo Uzice nije zelelo da nam pomogne u pronalazenju video materijala. Narodno pozoriste u Uzicu dalo nam je samo fotografije od 1995. godine zato sto stare fotografije i ne poseduju! Da su stvarno hteli da nam pomognu pronasli bi nam i stare fotografije, a ovako smo te stare fotografije skenirali iz monografija. Isti je slucaj i sa Fudbalskim klubom "Sloboda" koji poseduje samo nekoliko fotografija na zidu! Najtuznije je to sto organizacija kao sto je Sportski savez Uzica (nekadasnja Sofka) nema nijednu fotografiju osim sa MOSI igara! Za podatke iz nekih organizacija bile su nam potrebne jake veze, iako je ovo sto radimo reklama i za njih, a ne samo za nas. Zato, ako posle pregledanja materijala na ovom disku, ipak pronadjete zamerke sto nema teksta ili fotografija o nekim licnostima ili organizacijama koje su zasluzile da budu pomenute, ne optuzujte nas jer smatramo da nismo za to odgovorni. Sve organizacije dobile su poziv da nam obezbede ili dostave materijal o sebi, a zasto neke to nisu uradile njihov je problem.

Od desetina hiljada pregledanih fotografija obradili smo pet hiljada, da bi na disk stavili "samo" tri hiljade. Deo zvucnih zapisa smo snimali u Radio Uzicu. Kod video zapisa, koje smo sami rezirali, koristili smo snimke Gradske televizije "TV5" iz Uzica i kadrove iz reklamnih filmova o Uzicu u vlasnistvu IP "Kadinjaca" I Kulturno-prosvetne zajednice iz Uzica. U video zapisu "Uzice 1961" koristili smo kadrove iz filma "Prvi gradjanin male varosi". Snimke RTS-a nismo smeli da koristimo. Mape Zlatiborskog okruga smo radili sami tako sto smo, necete verovati, prepravljali stare mape na kojima pise Titovo Uzice, jer novih nema! Koristili smo tekstove i iz drugih knjiga i monografija, naravno sa dozvolom autora.

Ipak, najvaznije je sto smo imali pristup celokupnom materijalu u Narodnom muzeju i Istorijskom arhivu, gde smo zahvaljujuci direktorima Dragisi Milosavljevicu i Miloradu Iskrinu skenirali veliki broj starih fotografija, ali ipak ne onoliko koliko nam je bilo potrebno! Zato smo nasli jos puno starih i novih fotografija iz privatnih kolekcija koje su dopunile najvecu zbirku fotografija o Uzicu koju ne mozete nigde pronaci osim na ovom CD-ROM-u.

Tokom cele izrade projekta (19 meseci) odrzali smo bezbroj manjih ili vecih prezentacija. Pokusavajuci da obezbedimo dovoljna novcana sredstva, ugostili smo u nasoj kancelariji sve direktore drzavnih, drustvenih ili privatnih preduzeca iz naseg kraja. Dokaz da u tome nismo bili uspesni je dug za porez, deo opreme i nedostatak novca za masovnu stampu diskova u inostranstvu. Od vise od 1000 sati prezentacija dobili smo desetinu para od vrednosti projekta (za uzvrat, "Multisoft" je sponzorima u obavezi da isporucii odgovarajuci broj diskova) i slike nasih akademskih slikara koje niko ne zeli da otkupi i bar nam na taj nacin sponzorise projekat (slikari su, iako nisu familijarni sa racunarima, jedini sagledali velicinu naseg rada).

I najzad, posle 10 meseci rada dobili smo i medijske sponzore: Radio 31 i TV5, kao i Gradsku galeriju u kojoj smo napravili sjajnu multimedijalnu prezentaciju. O nasim prezentacijama u Pres centru JP "Vesti" Uzice; kuci Djure Jaksica u Beogradu, Gradskoj galeriji u Uzicu (tri dana), Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu i 42. medjunarodnom sajmu knjiga u Beogradu (7 dana), pisali su svi vazniji dnevni listovi u zemlji, kao i svi gradski listovi, pricalo se na svim radio i nekim vaznijim TV stanicama, tako da smo, najzad, dobili podrsku (naravno moralnu, a ne materijalnu) svih institucija u gradu, koje su sagledale kvalitet ovog projekta.

U rad smo pored vremena (do sada 19 meseci) ulozili i za nas velika materijalna sredstva. Od dosadasnjih sponzora smo dobili novcana sredstva za iznajmljivanje kancelarije na 12 meseci, krecenje i deo koncelarijskog materijala. Sva ostala sredstva sa kupovinom dodatne opreme koja nam je bila potrebna smo sami nabavili na odlozeno placanje koje uskoro pristize. Vecini saradnika koji su se zadrzali vise od 3 sata u nasoj kancelariji duzni smo ili novcana sredstva, ili rad na pripremi neke knjige, ili obuku na kompjuteru...

Sada smo dosli i do kraja projekta kada je potrebno i obezbediti novac za stampu 1.000 kompakt diskova, omota, kutija i propratnih knjizica. Ne racunajuci dug koji imamo (o dugu za telefone, poreze i ostalim troskovima da ne govorimo) za celokupnu stampu u inostranstvu potrebno nam je oko 30.000 dinara. Najgore od svega je sto cemo tesko moci da povratimo ulozene pare jer ce za ovaj disk biti zainteresovani samo ljudi poreklom iz naseg kraja, kojih nema mnogo sa kompjuterima. A vec saradnicima i na ime autorskih prava dugujemo 300 diskova.

Na godišnjoj dodeli nagrada Jugoslovenskog informatièkog saveza Diskobolos '97 Multisoft je sa CD-ROM-om "Užice nekad i sad" nominovan za nagradu za izdavaštvo. U konkurenciji najveæih izdavaèa u Jugoslaviji i sama nominacija meðu pet najboljih izdavaèa je sama po sebi nagrada. Pored nas u konkurenciji su bili još Mikro knjiga sa prevodom PC World-a na srpskom jeziku, èasopis "Raèunari" u izdanju BIGZ-a iz Beograda, CD-ROM "Turizam i ugostiteljstvo" ContactLine-a i edicija "Korak po korak" u izdanju CET-a iz Beograda.
Ako se uzme u obzir da nijedno izdanje na CD-ROM-u Srpske akademije nauka i umetnosti i ostalih firmi koje se bave kompjuterskim izdavaštvom nije nominovano za nagradu, ova nominacija je izvanredan uspeh i potvrda da je CD-ROM "Užice nekad i sad" jedan od dva najbolja CD-ROM-a u Jugoslaviji za 1997. godinu.

Zemlja 2000

Posao na pripremi diska zapocet je 1. jula 1999. godine, a zavrsen 22. aprila 2000. godine, na Dan planete Zemlje. Na enciklopediji je sve vreme radilo devet ljudi, od programera do strucnih autora tekstova, koji su zajedno utrosili 18.250 radnih sati. U projektu su saradjivali, ulozivsi oko 1.200 sati rada, graficki dizajner, likovni umetnici i lektor, koji su pomogli da enciklopedija dobije konacan izgled. Strucni recenzent je dr Ilija Misailovic, geograf, saradnik Geografskog instituta SANU.Kompletan disk je pregledao i dao pozitivne kritike i direktor IC Petnica, Vigor Majić (inače doktor geografskih nauka).

Posao projektovanja i izrade diska bio je veoma naporan jer je trebalo zadovoljiti visoko postavljene standarde kvaliteta izdanja. Pored toga sto je bilo neophodno obezbediti najsavremeniji softver bez koga je kvalitetan rad bio nezamisliv, organizatori su se suocavali sa brojnim problemima, od organizacije posla, obuke saradnika za rad u odredjenim programima i osmisljavanja svakog dela enciklopedije, do programerskih resenja, problema dizajna, selekcije tekstova, ilustracija i fotografija, da bi enciklopedija bila potpunija, preglednija i laksa za koriscenje.

Kada se ovome dodaju i brojni drugi, cesto banalni problemi, kao sto su skucenost prostora za rad, ceste i dugotrajne restrikcije struje, rad u prostorijama bez grejanja, problemi sa hardverom koji su dovodili do trajnog gubljenja nekih vec gotovih materijala, ostecenja prilikom narezivanja diskova i naravno, najveci problem nedostatka finansijskih sredstava, onda postaje jasno koliki je  izdavacki podvig ucinjen izdavanjem visokokvalitetnog elektronskog izdanja u krajnje nepovoljnim uslovima za rad, kao sto su oni u kojima smo ziveli i radili.

Dodatne probleme izazvalo je odsustvo dovoljno dobrih strucnih kriterijuma za selekciju i uoblicavanje enciklopedijske gradje. U nasoj zemlji, na zalost, ne postoji dovoljno dobar i dostupan izvor za sve podatke koje je bilo neophodno prikupiti u ovoj enciklopediji. Nigde, na primer, nismo mogli da pronadjemo popis svih administrativnih poseda u svetu, a kamoli podatke o stanovnistvu, ekonomiji, religijskoj strukturi i kulturnim zanimljivostima tih regija. Neki domaci podaci do kojih smo dosli bili su nepotpuni, zastareli i cesto netacni, pa smo za potpunijim cinjenicama tragali na stranim elektronskim izdanjima i relevantnim veb-sajtovima na Internetu, koje smo potom morali da odaberemo i uporedjujemo kako bismo dosli do najpotpunije verzije.

Velike probleme strucna ekipa koja je radila imala je i sa kartama sveta, odnosno pojedinih regija i drzava. Domace izdanje Geografskog atlasa sveta (Geokarta, 1999), koje je jedino dostupno, a uz to i u sluzbenoj upotrebi u nasem obrazovnom sistemu, bilo je takoreci neupotrebljivo jer nije bilo dovoljno detaljno i optereceno je brojnim manjkavostima. Glavni nedostaci ovog uzora bili su neprecizno ucrtane drzavne granice, zastarele podele regija i netacni ili neujednaceni geografski podaci, nazivi drzava, poseda, naselja, reka, jezera, podaci o visini planinskih vrhova, duzini recnih tokova, glavnim gradovima i slicno.

Trudili smo se da podatke u nasoj enciklopediji proverimo iz vise stranih izvora i da ih, kada su imena i nazivi u pitanju, osavremenimo i transkribujemo prema vazecem pravopisu srpskoga jezika. Mozda ce zvucati pretenciozno, ali smatramo da ce nase izdanje geografske enciklopedije sveta ubuduce biti model za standardizaciju, ne samo kada je u pitanju kartografija, s obzirom da u nasoj zemlji, na zalost, ni u ovoj oblasti ne postoje jasni i precizni standardi koji bi svakome morali da budu parametri za rad. Pri tom, dopustamo mogucnost da i nase izdanje moze biti predmet opravdane kritike, koju cemo rado prihvatiti, a eventualne osnovane primedbe postaviti kao zadatak narednog dopunjenog izdanja ove enciklopedije.